На Божић 7. јануара 1943. године умро је Никола Тесла, највећи научник, најпродуктивнији проналазач, непоновљиви хуманиста планете Земље. Прошла је од тада 81 година.
Уз присуство 2.000 поштовалаца његовог дела и лика и српску песму „Тамо далеко” испраћен је у вечност.
„Смрт не постоји, а само тим сазнањем нестаје и страх од смрти”, говорио је Тесла. „И запамтите, ниједан човек који је постојао, није умро. Претворио се у светлост и као такав постоји и даље. Тајна је у томе да се те светлосне честице врате у првобитно стање. Враћање у неку од претходних енергија, она је један од видова Светлости у души, понекад равна врхунском небеском светлу. Нисам трагао за тим ради себе, већ ради добра свих људи на планети. Верујем да ће моја открића учинити људима живот лакшим и сношљивијим и усмерити их на духовност и моралност.”
Али грамзивост, похлепа, себичност, бескрупулозност, лукавство, егоизам, корупција или, кратко речено, зле силе – скренуле су човечанство у другом правцу. У једном тренутку разочарања, али и оптимизма, Тесла се поверио Марку Твену, поред Свамија Вивекананде, најбољем пријатељу, речима: „Савремена машинерија крива је за ову несрећу, али наука ће уништити ово фракционашко чудовиште”, кога данас називамо Војноиндустријски комплекс, Дубока држава или Давос. Срби су то осетили на својој кожи, вражје 1999. године, као и притисцима да признамо Косово, уведемо санкције Русији. Морамо се одрећи историјских, културних, научних, образовних, духовних и сваких других веза. Укратко – морамо да слушамо.
А Србија јача него икад, снажнија, паметнија и одлучнија. Граде се пруге, ауто-путеви, мостови, обданишта, школе, болнице, научне институције, стадиони… Београд на води, Експо 2027, БИО 4 комплекс. Расту плате и пензије… Зато су и притисци дрскији, снажнији, безобзирнији, бруталнији, насилнији, перверзнији, болеснији, ружнији, покваренији, нападнији, нервознији. Потпомогнути „Слободним медијима”, морбиднији, беснији, бездушнији, подмуклији…
Какве везе све ово има с Николом Теслом? И те какве. Волео је свој народ и све друге којима су наука, напредак и доброта имали ту моралну компоненту, патриотизам и духовност. Како народ који је поред Тесле изнедрио Руђера Бошковића, Михајла Пупина, Милеву Марић и Милутина Миланковића може да буде деструктиван, штетан, асоцијалан, субверзиван, дестабилизујући и на периферији вредносног система? Како народ који је против сила зла у борби за једнакост, слободу и правду, у првој половини 20. века, жртвовао трећину своје популације може бити насилнички, нехуман, девијантан и опасан за мир у свету?
Признање „Планетарни Тесла“ установљено 2023.
Зато је академска, креативна, предузетничка, пословна, друштвена, научна, културна и стручна јавност Србије, окупљена у Тесла научну академију, 20. октобра прошле године у Ректорату Београдског универзитета установила интернационално признање „Планетарни Тесла”, које ће се, као и Нобелова награда, додељивати најбољим ствараоцима из целог света.
Овај својеврсни национални подухват подржали су: САНУ, Академија наука и уметности Републике Српске, Матица српска, универзитети у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву, Бањалуци, компаније „Трајал”, „Поштанска штедионица”, НИС, те Унија послодаваца Србије и Привредна комора Србије.
Наш циљ је да уздигнуте главе, с поносом и славом, кроз патриотизам Николе Тесле, креирамо лепшу слику нације у свету. „Као што видите и чујете, остао сам Србин и преко мора, где се бавим истрагама. И ви треба да будете исти, да својим знањем и радом подижете славу Србије у свету”, говорио је Никола Тесла студентима јуна 1892, приликом прве и једине посете Београду.
Изумитељу наизменичне струје, полифазних мотора и генератора, ротационог магнетног поља, радија, телеаутоматике, генију на чијим се патентима заснивају енергетика 20. века, мобилна телефонија, даљинско управљање… украдено је и десет открића (електрон, радио-веза, рендгенски зраци, радар, електронски микроскоп, акцелератор честица, космички зраци, индукциона радиоактивност, ласер). А нама данас краду слободу, историју, културу, Косово и визионара Николу Теслу.
Велики Тесла оставио је човечанству изуме који су променили историју, личним примером исцртао је узор визионара, за кога научни рад вреди онолико колико доприноси бољитку целокупног друштва. Награђујући оне чији рад је на трагу Теслиног идеала, хоћемо да дамо пример садашњим и будућим генерацијама, да јачају систем образовања и истраживачког рада, да сачувају и развијају дело великог Тесле, да наставе његову визију хуманизма, без којег ниједно откриће нема правог смисла.
Владо Маркановић,
проф. др Дејан Илић,
Нови Сад
* Објављено у „Политици“, 16. јануара 2023.